Zabranjeno pušenje

Zabranjeno pušenje je bila jugoslovenska garažna rok grupa iz Sarajeva, blisko povezana sa kulturnim pokretom Novi primitivizam i radio i televizijskom satiričnom emisijom Top lista nadrealista. Oni su bili jedna od najpopularnijih muzičkih pojava 80ih u Jugoslaviji, prodavši na stotine hiljada ploča. Tokom jugoslovenskih ratova, članovi grupe su se razišli i dve grupe-naslednice su nastavile da rade u Beogradu i Zagrebu.

Grupu je 1981. osnovala grupa prijatelja koja je radila na ranoj radio verziji Top Liste Nadrealista. Nasuprot raspostranjenijim pank roku i novom valu, Zabranjeno pušenje je stvorilo osoben garažni rok zvuk sa uticajem folka, često sadržavši inovativnu produkciju i pričanje kompleksnih priča, ponekad čak i tamna predskazanja rata. Snimili su četiri albuma i išli na velike turneje, povremeno izazivajući kontroverze i probleme sa vlastima zbog njihove, obično blage i simpatične, kritike socijalističkog sistema i navike da se bave pitanjima koja su u to vreme smatrana osetljivim.

Nakon što je popularnost grupe dostigla nove visine krajem 80ih, potpomognuta televizijskom verzijom Top liste nadrealista, rat u Bosni i Hercegovini je izazvao raspad grupe, sa jednim izdankom koji je nastavio da radi u Beogradu pod imenom „No smoking orkestra“, i drugim u Zagrebu, koji je koristio originalno ime. I pored toga, mnoge pesme Zabranjenog pušenja su dostigle kultni status, a njihova muzika je ostala popularna širom bivše Jugoslavije.

Prvi nastupi su pokazali da će Atomsko Sklonište u našoj muzici predstavljati nešto novo i neuobičajeno. Mada ni po žestini muzike nije bilo mnogo bendova u SFRJ koji bi se s njima mogli uporediti, potpuno nov pristup donieli su tekstovima, scenskom pojavom te umetničkim fotografijama kojima su se predstavljali javnosti. Zbog svega toga, (naravno zbog muzike ponajviše) publika ih zavolela. Jedan od najznačajnijih nastupa te godine na kojem su se predstavili širem rock'n'roll auditorijumu, bilo je učešće na Boom festivalu u Novom Sadu. Zvanični rock kritičari ih nisu voljeli zbog tekstova natopljenih ozbiljnošću, mada ni publika nije bila najodučevljenija.

Početkom 80ih, kada je ostatak pop scene bivše Jugoslavije pratio evropske trendove (uglavnom pank rok i novi talas), Zabranjeno pušenje je bio deo jedinstvenog rok pokreta sa centrom u Sarajevu. Ovaj pokret, uglavnom zasnovan na prostom, mladalačkom garažnom roku sa uticajima folka, je odredio jedinstveni sarajevski urbani urbani stil nazvan Novi primitivizam.

Pesme Zabranjenog pušenja su se kretale od panka do roka; vrlo često aranžirane da sadrže trube i saksofone, davale su grupi jedinstven zvuk. Zabranjeno pušenje je pevalo o Sarajevu, njegovim idolima i lokalnim herojima uz priče o ljubavi i gubicima, na drugačiji i često humoristički način. Vrlo jasni i često cinični, stihovi grupe su bili dovoljno napredni da pokažu poslednje stadijume jugoslovenskog socijalizma („Dan republike“, „Srce, ruke i lopata“, „Amir“, „Guzonjin sin“), drugačije klubove i i homoseksualce („Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Javi mi“), a takođe su predvideli mračne nagoveštaje predstojećeg rata („Kanjon Drine“, „Zvijezda nad Balkanom“).

Pesme kao što su „Nedelja kad je otišo Hase“ (pesma je naizgled posvećana fudbaleru Asimu Ferhatoviću Haseu, ali je zapravo o danu kada je preminuo Josip Broz Tito), „Anarhija ol over Baš-čaršija“, „Zenica bluz“, „Šeki is on d roud agejn“, „Balada o Pišonji i Žugi“, „Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Dok jezdiš ka Alemanji“, „Lutka sa naslovne strane“, „Na straži pored Prizrena“ i mnoge druge su osigurale svoje mesto u istoriji rok muzike bivše Jugoslavije.