Dado Topić pred Šapčanima
Večerašnjim koncertom Dade Topića i grupe Tajm, Šabački letnji festival ulazi u završnu fazu. U tvrđavi Stari grad očekuje se nekoliko hiljada Šapčana, a i tokom prethodnih festivala pokazalo se da su koncerti najposećeniji deo ove manifestacije. Već u subotu nastupa Električni orgazam, dok 9. avgusta na sceni će se pojaviti grupa Intruder, a za sam kraj Festivala ostavljeni su Eysburn i Darkwood Dub. Između koncerata ovih grupa nastupaju poznati disk džokeji. Prvi deo ŠLF protekao je u znaku pozorišnih predstava, pre svega "Proklete avlije" Beogradskog dramskog pozorišta, "Sluškinje" u izvođenju SDUS, gde je publika sačekala prolazak oluje, a onda ispunila prostor stare tvrđave, kao i "Ribarske svadje" Šabačkog pozorišta. Predstave za najmladje imale su takođe brojnu publiku, a filmski program protekao je u znaku aktuelnih projekcija filmova sa područja bivše SFRJ. Ukupno je, prema rečima PR Festivala Ane Lazić, predstave, projekcije, koncerte posetilo dosad više od pet hiljada Šapčana. Do kraja Festivala očekuje se da ovaj broj bude barem učetvorostručen. Sugrađani su pokazali veliko interesovanje i pozitivnim raspoloženjem podržali ŠLF, a to je prava nagrada i pokazatelj da u gradu ima novih talasa, i što je veoma važno, da su Šapčani izašli na reku i u prostor stare tvrđave, kaže Ane Lazić.D. Eraković
Cijeli život čekam priliku da pijevam u Šapcu rock'n'roll !
Grupa Time
S ponosom najavljujemo turneju legendarne grupe Time pod nazivom time on tour 2006 . Grupa Time (Tajm) u sastavu: Dado Topić (vocal, bas), Vedran Božić (solo-gitara) i Ratko Divjak- bubnjevi odrzali su nekolicinu solo koncerata poslije trideset godina u nekim gradovima bivših republika, turneju će nastaviti po jadranskoj obali i unutrašnjosti republike hrvatske svirajući na moklističkim zborovima . Pozvani su i na nekoliko vrlo važnih festivala u ovom regionu. Na kraju ljetne sezone će posjetiti europska mesta a stižu i pozivi iz Canade i USA za jesenjska gostovanja.
Ovom prilikom timovci će svirati veliki dio svog dragocjenog opusa koji predstavlja jedan od najbitnijih i najvećih kreativnih dometa hrvatskog rokenrola.
Time je svoju karijeru započeo početkom sedamdesetih, kombinujući rock'n'roll, fusion-jazz i progressive rock, najmoderniji glazbeni izraz tog doba, ostavivši iza sebe tri studijska albuma Time (1972), Time 2 (1975), Zivot u cizmama sa visokom petom (1976), pregršt singl-izdanja, kao I malobrojne, ali vredne snimke uživo. Kao jedan od najbitnijih progresivnih bandova sedamdesetih (Pop mašina, Buldožer, YU grupa.), Time kreiraju začetke scene koja je imala sledbeništvo u publici sirom teritorije nekadaćnje Jugoslavije i postaju jedna od najvećih jugoslovenskih rock atrakcija. Veliki broj Time pijesama će se održati kroz vreme, a kao primjer može da posluži Istina mašina, pesma koja je doživela obradu grupe E.K.V. početkom devedesetih, sto odslikava poziciju Time-a i njihov glazbeno-tekstualni uticaj na glazbenike koji su svoju karijeru započeli u osamdesetim. Posle raspada grupe 1976, članovi Time-a ostaju aktivni glazbenici, dok Dado Topić uspostavlja usjpiješnu autorsku i pijevačku solo-karijeru. Danas, ponovo okupljeni, Dado, Vedran Božić i Ratko Divjak, svirajući u formi rock-trija daju odgovor duhu vremena, komunicirajući (ponovo!) sa svjetskim trendovima i bendovima koji predstavljaju aktuelnu scenu, kao i onu koja je nastala u devedesetim. Povratnički koncerti koji traju nekad i po dva, tri (!) sata predstavljaju odu radosti rokenrola, starije vraćajući u bolji dio osobne povjesti, istovremeno pružajući mladjima kontakt sa vremenom koje nije izbljedelo i koje ima pozitivno uporište u sadašnjosti.
Trideset godina kasnije, grupa Time, obavijena legendom, kako o svom postojanju, tako i o Vedranovom džemovanju sa Džimi Hendriksom dok je bio stariji tinejdžer (negde u Nemačkoj), imaće priliku da zasija u punom sijaju pretvarajući u stvarnost sudbinske riječi Dade Topića, sigurno najboljeg pevača koji je koristio jezik koji svi dobro razumijemo:
> Cijeli život čekam priliku da pjevam u Šapcu rock'n'rol <
Priča o grupi Time se nastavlja..
ŠABAČKI LETNJI FESTIVAL - TVRĐAVA PROTIV NEKULTURE
28. Jul, 2006 / seecult.org
Sabacki letnji festival (SLF), koji vec cetiri godine stimulise i hrabri kulturu, razvija duh tolerancije i siri dobru volju medju ljudima, obuhvata do 12. avgusta raznovrstan pozorisni, filmski, muzicki i klabing program poznatih izvodjaca iz zemlje i regiona.Sabacka tvrdjava na Savi, podignuta 1471. godine, ponudice besplatan ulaz svim entuzijastama koji su odlucni da se bore protiv loseg ukusa i nekulture, najavili su organizatori SLF-a, koji je poceo sinoc predstavom "Prokleta Avlija" Beogradskog dramskog pozorista (BDP), a veceras ce ponuditi publici "Ribarske svadje" Sabackog pozorista i "Sluskinje" SDUS-a.
Za najmladju publiku naredna tri dana scena Skolica organizovala je predstave "Tri praseta", "Nevolja malih zuba" i "Cvrcak i mrav".
Letnji bioskop predstavice retrospektivu kinematografije sa prostora bivse Jugoslavije, koja obuhvata ostvarenja "Ta divna splitska noc", "Nicija zemlja", "Fine mrtve devojke", "Kajmak i marmelada", "Pogled sa Ajfelovog tornja" i "Karaula".
Muzicki deo SLF-a otvorice 2. avgusta sabacki demo bendovi Jessica i Forplay, a na jos sest koncertnih veceri nastupice i Dado Topić, Elektricni orgazam, Intruder, Siempre Peligroso, Critical Subliminal, Eyesburn i Darkwood Dub, cijim ce nastupom SLF biti zavrsen 12. avgusta.
Predvidjene su i cetiri veceri klabinga na kojima ce nastupiti DJ-evi Dok, Gordan Paunovic, Supa Starr, Vasquez (Bugarska), Sale, Golden Boy, Yoomba i Acim.
Sabacku tvrdjavu podigli su 1471. godine Turci, na mestu gde se nalazio stari Zaslon. Jos tada je ugraski kralj Matija shvatio kolika opasnost moze da bude ta tvrdjava i pokusao je da ometa njeno gradjenje, ali za to nije bilo dovoljno snage.
Trupe koje je kralj Matija vodio 1476. u napadu na Sabac brojale su vise od 5.000 ratnika. Sabac je bio pocetna tacka osvajanja koje je nastavljeno sve do Zvornika. Napredak vojske kralja Matije znacajno je oslabio pozicije sultana. Da je bilo mnogo muke oko osvajanja grada 1476, te da je ugarska vojska od zime, ali i od zestokog turskog otpora dosta stradala, ne krije ni kralj Matija pisuci: “Samo da jedno kazem: ja sam vec mnoge i vrlo cvrste tvrdjave osvojio, ali nijedna me nije stajala toliko napora i truda, toliko troskova i ljudi”.
Sajt SLF-a je http://sabackiletnjifestival.com, a program se nalazi i u Kalendaru Portala za kulturu jugoistocne Evrope SEEcult.org (www.seecult.org).
Festival hvali kulturu Šapca
27. jul, 2006./ Glas podrinja
1. Ovogodišnji Šabački letnji festival traje dve sedmice. Prethodni su trajali po četiri. Šta je razlog tome?
Sa jedne strane to je novac, sa druge strane publika. Zapravo su to delovi iste priče - prepliću se i zavise jedna od druge. Budžet Festivala za ovu godnu isti je kao i prošle što nam nije ostavilo nimalo mesta za napredak, u kvalitativnom smislu, pa smo ga skratili i bar negde uznapredovali - pozorište.
A publika je drugi razlog. Publika gubi volju i želju da pređe kilometar od centra ukoliko se svake večeri na Starom gradu ne održavaju koncerti. I kolikogod da nam je uspešna kampanja, na određene događaje doći će samo oni koje to zaista interesuje. Ovako, ako uspemo da ubedimo Šapčane da je u ove dve nedelje Stari grad prestonica Mačve i da je bolje ovde nego u raznim popularnim „na ceni“ i „tražim muža“ mestima uz atmosferu i muziku krajnje sumnjivog kvaliteta, onda naša misija nije uzaludna kao što neki pokušavaju da je opišu.
Manji deo priče je i vreme. U proteklim godinama se u poslednjoj nedelji festivala beležio pad temperatue i kiša. Publika se polako oblačila u jesenju garderobu (oni iskusniji), a deo je zbog hladnih noći ranije odlazio kući. Nadam se da će ovo biti vrelo leto i da će se rashlađenje tražiti upravo na Starom gradu.
2. U kom prostoru će biti organizovani ovogodišnji sadržaji?
Tvrđava. Bilo je planova da se malo i iselimo iz Tvrđave po principu „Ako neće publika na ŠLF, ŠLF će publici na noge“. Međutim, tokom dubokoumnog razmišljanja, naše „veće staraca“ je odlučilo da publici damo još jednu šansu, da ih privučemo na Savu. Ipak je ŠLF i počeo na ideji da Šapčane dovede na Stari grad, da im pokaže na kakvoj divnoj reci žive i da ih natera da ga zavole i da u njemu uživaju tokom čitave godine.
Nadam se da će nas vreme apsolutno poslužiti, ali ako se to ne desi kao i prošlih godina nećemo otkazivati događaje već ćemo se prebaciti u bioskop ili pozorište. Znate, u SAD, pred svake izbore se vode velike rasprave da li će u tih par dana koliko traju izbori padati kiša ili ne, jer jedna grupacija ima disciplinovane glasače koji uvek glasuju, a druga ima glasače koji su malo veće maze pa ostaju kod kuće čak iako se odlučuje o njihovim sudbinama. Na ŠLF niko neće promeniti svoju sudbinu, osim naravno ako se ne zaljubi, što svima iskreno želim, ali će tamo naći dobru zabavu.
3. Pored muzike, šta još očekuje Šapčane?
Razumem zašto je muzički deo Festivala najpopularniji. Na njemu je za sladokusce najbolji provod i zaista se može osetiti ta pozitivna energija koju zajedno stvore publika i izvođači, koji su uvek hvalili što ambijent Tvrđave, što publiku, te odavde odlazili veoma zadovoljni. Verujem da oni koji planiraju da dolazeće dane provedu na Starom gradu jako dobro znaju ko od izvođača gostuje na ovogodišnjem ŠLF-u, ali i ostatak programa zaista vredi.
Predstava koja je u vreme kada je napravljena, nakon bombardovanja, bila odgovor na diktaturu Slobodana Miloševića, priča o mutnim političkim vremenima, kada se briše granica između nevinih i prestupnika, „Prokleta avlija“, Beogradskog dramskog pozorišta, otvoriće Festival. Potom nas očekuju „Ribarske svađe“ Šabačkog pozorišta i „Sluškinje“ Saveza dramskih umetnika Srbije.
Tu je i dečje pozorište sa tri predstave za decu: „Tri praseta“, „Nevolja malih zuba“ i „Cvrčak i mrav“ scene „Školica“.
ŠLF ove godine organizuje i retrospektivu kinematografije Srbije, BiH, Hrvatske i Crne Gore. Očekuje nas šest filmova koji će nam pokazati gde smo, šta smo, gde smo bili, kuda bismo trebali da krenemo.
4. Da li je džez i bluz festival i ove godine u okviru Šabačkog letnjeg festivala?
Nadam se da će mi ekipa Jazz&blues festivala oprostiti što ću vam odati našu malu tajnu. U dogovoru sa njima smo odlučili da ove godine Šapčanima koji vole tu vrstu muzike podarimo mnogo bolji program kroz mogućnost da vreme održavanja vežemo za beogradski Jazz festival. Na taj način, Šabac bi za mnogo manje novca nego da iste zove samo u Šabac, ugostio vrhunska imena svetske jazz i blues scene koji bi praktično onda imali malu turneju po Srbiji. Znači, manje pare – više muzike.
Za ŠLF je to neizvodljivo, pa zamislite da se vežemo za EXIT zbog tog razloga. Ovako je bolje da se drugi vežu za nas, KC Šabac je to uradio, BG BEER fest, Zaječarska gitarijada, Nissomnia. Prošle godine smo sa Rundekom mi prvi sklopili ugovor pa je tek onda došao na red BEER fest i Nissomnina. Ove godine je to slučaj sa Dadom Topićem i Zaječarom. Slobodno mogu reći bez lažne skromnosti da ŠLF postaje lider u „gradskim“ festivalima Srbije.
5. U odnosu na početnu ideju, da li se festival razvija u željenom pravcu i kakve su mogućnosti za uvođenje novina u festivalski program?
Festval je naišao na odziv publike i sebe uvrstio u program budžeta SO Šabac, u deo letnje pozornice grada i učvrstio se na mapi festivalske Srbije. Sam je sebe opravdao. A kako ljudski faktor igra presudnu ulogu, ne može se tačno prognozirati i reći da će ostati u ovom obliku. Evo, za početak smo ga skratili, a kako se pokazalo na primerima drugih festivala, publici to, izgleda, više odgovara. Exit je prve godine trajao sto dana i dovodio pesnike i pozorišne trupe, a evo danas je industrijsko instant pakovanje energije, četiri dana – dođi, uzmi, idi.
ŠLF ne može da egzistira sam i da bude sam sebi cilj. Potrebna je publika. Za sada, Festival i publika su još uvek u fazi flerta, nadam se da će se uskoro zaljubiti. Kada se to desi, ŠLF se može menjati, jer će ga publika menjati. Ali, novine tipa „idealno loše srpske majke“ nema šanse da vidite, iako znam da bi Stari grad bio prepun.
Za dve ili tri godine kada Tvrđava bude u potpunosti restaurirana, rock koncerti i klubing će biti preseljeni na neko drugo mesto jer je predviđena za letnju scenu koja, po meni, treba da služi isključivo za koncerte ozbiljne muzike, pozorišnu umetnost i eventualno letnji bioskop. Možda nas tada očekuju novi sadržaji Festivala i nova forma, ali ima vremena...
6. Prema kojim kriterijumima se biraju izvođači u muzičkom delu programa i da li organizator Festivala uzima u obzir sve muzičke ukuse mladih Šapca ili je rešen da ih kreira sam?
Na ŠLF-u je da stimuliše i hrabri kulturu, razvija duh tolerancije i edukujući ih, širi dobru volju među ljudima. Da bismo istrajali na ovom zadatku, potrebno je da ostanemo zanimljivi, dopadljivi, lagani i pitki i uvek drugačiji. ŠLF više nije samo šabački, za njega se interesuju ljudi iz cele Srbije, posebno mediji koji su ga okarakterisali kao drugačiji, zanimljiv, simpatičan, nov, otvoren.
Pošto su unazađujući Grand i „silikonske planine”, što instrumentalno što mentalno, zauzele i Šabac i Srbiju, izgleda da se mi zajedno sa našim velikim saveznikom, Kulturnim centrom, borimo protiv vetrenjača. KC koji ima muzičku scenu tokom čitave godine, osim leta, i zaista raznovrsne izvođače, sa ulaznicom od 150 din i dalje ostaje poluprazan u odnosu na razne diskoteke na obroncima Šapca sa ulaznicama od 200 do 500 din i “lošim ukusom”. ŠLF uz slobodan ulaz nudi najmlađima pozorište, mladima elektronsku muziku, malo manje mladima rock, a za sve generacije tu su “veliko” pozorište i film i mogućnost onima koji sve to inače ne konzumiraju, da probaju i porade na sebi menjajući pogled na svet.
ŠLF, vođen novinama na regionalnoj sceni, dobrim kritikama novih albuma, odlično ocenjenim koncertima, trudi se da Šapčanima obezbedi vrednosti.
Uostalom, svi koji vole Šabac i ŠLF mogu svoje predloge slati na e-mail adresu: sabackiletnjifestival@gmail.com tokom čitave godine kako bismo imali vremena da im izađemo u susret.
7. Koliko košta Festival i iz kojih sredstava se finansira?
Budžet Festivala, izdvojen od strane SO Šabac, iznosi 4,5 miliona dinara, koliko je iznosio i prošle godine. Koliko će tačno iznositi, znaćemo po njegovom završetku kada sumiramo sve planirane i eventualno neplanirane troškove. Ipak, želja nam je da u Šabac pozovemo i velika imena strane muzičke scene i na taj način u naš grad dovedemo još više ljudi otvorenog srca iz Srbije i regiona. Za to su potrebna veća novčana sredstva. Imamo sreću, pa je ŠLF na dobrom glasu, te su izvođači i pozorišta radi da nam izađu u susret. Znate, u svim ekonomijama u razvoju na kulturu se ne izdvaja dovoljno. Sistem „hleba i igara“ je u Rimu uveden tek kada su zavladali gotovo celim poznatim svetom. Tako da se nadam da ćemo na kulturnom razvoju grada i pojedinca tek raditi. Kako su sva dešavanja od 2000. godine, i na polju kulture i na polju ekonomije, zapravo samo prvi dečji koraci, nadam se da ćemo dečje bolesti lako savladati, jer nismo rođeni da bi smo u startu bili poraženi, niti neuspeh struji našim venama. Istrajaćemo sve dok ne uspemo.
8. Kada počinju pripreme za naredni festival?
Počele su.
D.V.
Šabački letnji festival
25. jul, 2006./ Danas
Povratak u Tvrđavu Četvrti Šabački letnji festival, koji će trajati do 12. avgusta, počinje sutra u tvrđavi, na obali Save. Prvi deo Festivala posvećen je pozorišnim predstavama, a kao prva igra se "Prokleta avlija" Beogradskog dramskog pozorišta. Slede "Ribarske svađe" Šabačkog pozorišta i "Sluškinje" koje je pripremio SDUS. Igraće se i tri dečije predstave, a do 1. avgusta na programu su filmovi sa prostora bivše SFRJ, igrani u poslednjih pet godina. Muzička scena otvara se 2. avgusta nastupom šabačkih demo grupa, a najveću pažnju, kao i proteklih godina, privlače koncerti. Nastupiće Dado Topić, Električni orgazam, Intruder, Eyesburn i Darkwood Dub. Za muzički program zaduženi su i poznati disk džokeji. Ovogodišnji program odvijaće se bez pauze, a predstave, koncerti i bioskopske predstave počinju u 21 odnosno 22 sata. Za održavanje Festivala iz opštinskog budžeta izdvojeno je četiri miliona dinara. Festival poseti između 30 i 40 hiljada građana, i to su uglavnom mladi. Kao jedan od organizatora Festivala, Ana Lazić ističe da je ove godine akcenat stavljen na upoznavanje Šapčana sa istorijom tvrđave na Starom gradu. Ova važna fortifikacija podignuta je 1471. godine i tokom vekova menjale su se vojske, turska i austrijska, a jedno vreme u tvrđavi je bilo i pet hiljada vojnika. Prošle godine započeti su radovi na restauraciji tvrđave koja je osnovno obeležje grada. D. E.