Vlad Cepeš

Vlad Cepeš III je rođen novembra 1431. godine. Slike ga prikazuju kao niskog rastom, divljačkog izgleda, velikih zelenih ociju i markantnog nosa. Njegov otac Vlad II je 1436. godine krunisan za vlaškog kneza u Trgovištu i poznat je po svojim naporima da uspstavi trajni mir sa Otomanskom imperijom. Da bi dokazao svoju dobru volju, on je svoje sinove, budućeg kneza Vlada III i princa Radua, poslao na dvor sultana Murata II, gde su stekli prvo obrazovanje. Ne zna se sta je sve kod sultana učio Vlad Cepeš, ali je izvesno da je surovu tursku metodu nabijanja ljudi na kolac tokom svoje vladavine veoma "usavršio" i masovno primenjivao, pa je, bar u toj oblasti, uveliko nadmašio svoje učitelje. Krvavu i surovu borbu za presto, Vlad Cepeš je vodio tri puta, jer ga je isto toliko puta gubio i vracao, najcesce grubom silom ali i politickim kompromisima. Odmah na početku svoje karijere ubio je svoga strica kneza Vladislava II koji je iskoristivši njegov odsustvo iz zemlje (tada se Cepeš jos nalazio u Konstantinopolju), pokušao da mu preotme presto. Ipak, najviše se "proslavio" time sto je posle jedne bitke sa Turcima, naredio da se 20.000 zarobljenika nabije na kolac. Kada je ubrzo, sa mnogo jačom vojskom, do Cepešove prestonice Trgovište, stigao sultan Mehmed II i video uzasan prizor, mogao je samo da naredi povlačenje jer njegovi vojnici vise nisu imali hrabrosti da se uhvate u koštac sa "vlaškim Drakulom". Žrtve Cepešove surovosti nisu bili samo Turci, vec i njegovi plemići i obični podanici, od kojih je neke nabijao na kolac, neke žive pekao, a neke brutalno mučio i sakatio. Hroničari kažu da je u to vreme bilo moguće na putu naći kesu sa dukatima, koju niko ne bi smeo ni da pipne, zbog straha od jezive kazne koja bi ga u tom slucaju sačekala. Poznat je i slučaj tadašnjeg diplomatskog incidenta, kada je Vlad Cepeš licno jednom turskom izaslaniku glavu prikovao uza zid, zato sto je nosio turban, smatrajući da mu je na taj način naneo neoprostivu uvredu. Cepeš je međutim bio i političar spreman i na nimalo lake kompromise, naravno, kada bi ga okolnosti na to naterale. Posto ga je brat Radu (udruzen sa Turcima), oborio sa prestola, Vlad Cepeš je pobegao u Transilvaniju. Tamo ga je ugarski kralj Matija Korvin uhapsio i 12 godina držao u zatvoru. Da bi se izbavio od ropstva, odustao je od svoje pravoslavne vere i presao u katoličanstvo. Zahvaljujući ovom "komromisu", oslobodio se tamnice i posle smrti svoga brata Radua 1476. godine, po treći put se vratio na presto, uspostavivsi novu prestonicu u Bukureštu. Na vlasti nije dugo ostao, jer su ga Turci decembra te godine ubili, otsekli mu glavu, a zatim je nabijenu na kolac, proneli sirom Otomanskog carstva, kako bi zaplašili potencijalne buntovnike i protivnike sultanove vlasti. Legenda o tome kako je Vlad Cepeš "prodao dušu đavolu" da bi se večno iz Karpatskih planina borio protiv Turaka, postala je deo narodnih predanja, koje je bilo u funkciji borbe i otpora rumunskog naroda protiv turske, mađarske i svake druge dominacije.