"Džepovi puni kamenja", predstava beogradskog "Ateljea 212" Šorde Lazin
Rec je o predstavi poeticnog naziva "Džepovi puni kamenja", savremene irske spisateljice Meri Džons, u režiji Erola Kadica. Na gotovo praznoj pozornici, ostrvu sa jednim velikim kamenom na sredini, dva glumca bez promena kostima igraju naizmenicno 16 likova (od cega je jedan lik žensko) i to citava dva sata. Radnja se desava u siromasnom irskom selu u koje dolazi holivudska ekipa da snimi film, a oni su dvojica statista koji se srecu na snimanju i postaju prijatelji. Tom prilikom oni igraju razlicite likove da bi u ovoj neobicnoj dramskoj kombinaciji ispricali postavljenu pricu. Ali predstava nije samo tužna komedija o mestanima jednog siromasog sela koji statiraju u holivudskom filmu i o sukobu njihovih iluzija sa stavarnoscu. To je predstava o malim i beznacajnim ljudima i o njihovoj nadi, nadi da ce uspeti da promene svoje male, siromasne i beznacajne živote ako samo dobiju pravu priliku za to. "Nije važno sto si niko i nista, ako dobijes sansu" glasi pravi moto ove predstave i tome je podredjeno sve. Jedan lik nosi sopsteveni filmski scenario za koji misli da je genijalan i traži samo sansu da ga uruci nekom producentu, a onda ce sve da se promeni u njegovom životu. Drugi je pozvan na kafu od glavne glumice u filmu slavne Karoline Šovani (kic u njenom imenu ima jasnu simboliku), ali kod nje sme da se zadrži samo 10 minuta. Tih 10 minuta je njegova sansa koja može promeniti njegov život i za tih 10 minuta (koji za njega znace citav život) on treba da sazna od nje kako se uspeva u filmu (odnosno u životu), ali se sve zavrsava neuspesno. Nada je ta koja drži sve te male ljude u stanju života, nada da postoji sansa. Ako se ona ugasi i nestane, nestaje i život i to bi takode mogao da bude moto o kome govori ova predstava. U njoj jedan od statista izvrsava samoubistvo tako sto se drogiran davi u reci sa džepovima punim kamenja. Ali nije u ptanju slom njegovih filmskih iluzija, niti droga, vec gubitak bilo kakve nade. Njegova porodica je primorana da proda zemlju koja ih je izdržavala, slavna glumica odbija da prica s njim i izbacuje ga iz restorana i time mu ubija i poslednju nadu. Tako ga sopstveni neuspesni život odvlaci na dno, on lagano ulazi u reku sa džepovima punim kamenja i davi se. Nad vodom leluja samo njegov sesir kao izgubljena zastava koju ce svi ubrzo zaboraviti. Ali onda dvojica statista dolaze na ideju da je ova bizarna smrt pravi siže za film koji ce ih proslaviti i to nude kao scenario producentima koji ih odbijaju ("posaljite scenario na adresu produkcije"). Tako sam život postaje pravi, veliki i jedini film, a statisti u životu prave, velike i jedine zvezde u filmu koji predstavlja sam život. Nad njim se, kao u jesenjoj izmaglici, nadvija nada u koju moramo verovati, jer sta bi drugo. "Nada je san budnih", kao sto je neko, negde rekao, a ova predstava ponovila. Možda je uz jos malo adaptacije predstava mogla da se skrati, cime bi osnovna ideja bila efektnije izražena.
To bi omogucilo i da se predstava bolje prati i razume, posto glumci brzo ulaze iz lika u lik, a da pritom ne menjaju kostime. Na kraju, predstava izražava i svojevrsnu osudu licemerstva i bezosecajnosti savremenog i uspesnog sveta kome je trka za novcem sve. Velika scena vencanja u filmu treba da se snimi istovremeno kad je i sahrana statiste koji je izvrsio samoubistvo. Odlaganje snimanja donelo bi ogromne troskove, pa produkcija to odbija i povecava nadnice statistima da bi ih odvratili od odlaska na pogreb. Ali kao da postoji neka visa moralna pravda. Glavni glumac koji igra u sceni vencanja alergican je na cvece, snimanje se odlaže, a cvece koje ce svenuti salje se, tobože iskreno, na pogreb i licemerje dobija svoju formalnu masku. Trenutak snimanja filma tako se pretvara u trenutak kolektivne iluzije siromasnih seljaka, ali se veoma brzo, i utoliko potresnije, blato na njihovim cipelama postepeno pretvara u kamenje u njihovim džepovima, kao i u naslovu ovog komada.
Reditelj: EROL KADIC
Scenograf: LJUBISAV MILUNOVIC
Kostimograf: ANA ŠORŠEVIC
Izbor muzike: ANA ŠOKIC
Koreograf: DUSAN SIDA
IGRAJU: NEBOJSA ILIC I NENAD JEZDIC
PODELA:
DŽEK KVIN , tridesetih godina: NEBOJSA ILIC CARLI KONLON , tridesetih godina:NENAD JEZDIC SIMON , prvi asistent reditelja, ambiciozni Dablinac: NENAD JEZDIC ESLING , treca asistentkinja reditelja, ambiciozna Dablinka, vrlo zabrinuta kako ce impresionirati one iznad sebe i nezainteresovana za one ispod sebe: NEBOJSA ILIC MIKI , lokalni stanovnik u svojim sedamdesetim, bio statista u cuvenom filmu »Tihi covek«: NEBOJSA ILIC KLEM , reditelj, Englez, tihe naravi, bez narocitog razumevanja lokalne populacije: NENAD JEZDIC SIN , mladi lokalni momak: NEBOJSA ILIC FIN , mladi lokalni momak, Sinov drug: NENAD JEZDIC KAROLINA ŠOVANI , americka zvezda: NENAD JEZDIC DŽON , lektor za irski izgovor: NEBOJSA ILIC OTAC DŽERALD , lokalni ucitelj: NENAD JEZDIC DŽOK KAMBEL , Karolinin telohranitelj, Skot: NENAD JEZDIC GOSPODIN HARKIN , Sinov otac: NENAD JEZDIC
ABOUT FESTIVAL
"Džepovi puni kamenja", predstava beogradskog "Ateljea 212" 
